Iako nije prvi klonirani sisar na svetu, ovca Doli postala je poznata kao prva životinja klonirana iz ćelija odrasle jedinke. Nekoliko klonova proizvedeno je u laboratorijama pre Doli, uključujući miševe, ovce i krave, ali su svi oni klonirani iz ćelija embriona.
Kloniranje je proces kojim se proizvodi genetski identičan organizam. Ovo je u prirodi rasprostranjeno kod organizama koji se razmnožavaju bespolnim putem kao što je slučaj sa nekim bakterijama, insektima ili biljkama, a klon je naslednik identične DNK sekvence njegovog roditelja.
Ovca Doli rođena je 5. jula 1996. godine i imala je tri majke: jedna je dala jaje, druga DNK, a treća je klonirani embrion nosila u utrobi. Stvorena je korišćenjem tehnike prenosa jezgra somatske ćelije, gde se jezgro iz neoplođene jajne ćelije vadi i zamenjuje onim iz odrasle ćelije. Deoba hibridne ćelije potom je stimulisana elektrošokovima i kad se razvila u blastocistu, usađena je u surogat majku. Kloniranje je obavljeno na institutu Roslin, Univerziteta u Edinburgu u Škotskoj, a na njemu su radili Ian Vilmut i Kit Kembel sa svojim kolegama. Životinja je po rođenju dobila ime po popularnoj pevačici Doli Parton, a Ian Velmut je razlog objasnio sledećim rečima: Doli potiče iz ćelije mlečne žlezde, a najimpresivniji par žlezda za koje znamo, ima Doli Parton.
Javnost je za prvog sisara kloniranog iz ćelije odrasle jedinke, saznala tek 22. februara 1997. godine, kad je Doli imala nešto više od sedam meseci. To je bilo neverovatno otkriće i životinja je dobila veliku pažnju u medijima, pa joj je tako posveđen i opširan članak u magazinu Tajm. Ona je ceo svoj život provela na institutu Roslin, gde se parila sa velškim planinskim ovnom i za tri godine ojagnjila šest jaganjaca. Početkom 2001. godine obolela je od artritisa i teško se kretala, pa je lečena antiinflamatornim lekovima. Ovca Doli obolela je od plućne bolesti koja se brzo razvijala i 14. februara 2003. godine su je uspavali. Ona je u to vreme imala šest godina i sedam meseci, a kako je prosečna životna dob njene vrste oko 12 godina, spekulisalo se da je razlog njene prerane smrti to što je nastala iz ćelije šestogodišnje jedinke. Međutim, Doli je spavala u zatvorenom prostoru iz sigurnosnih razloga i naučnici tvrde da upravo to dovodi do raka pluća kod ove vrste i da nema veze sa starošću ćelije iz koje je nastala.
Preparirana Doli u Kraljevskom muzeju Škotske
Nakon kloniranja Doli, klonirani su i drugi veliki sisari poput svinja, konja, jelena i bikova. S napretkom tehnologije, ovaj proces je postao jeftiniji i pouzdaniji, a 2009. godine saopšteno je da je kloniran iberijski kozorog koji je proglašen izumrlom vrstom. Iako je životinja uginula odmah po rođenju, ovo je bio prvi put da je klonirana jedna izumrla vrsta, što daje nadu da će u budućnosti mnoge izumrle vrste vaskrsnuti uz pomoć ćelija zamrznutog tkiva.
Deo groblja na sevrozapadu Italije odronio se u more zbog klizišta, a vatrogasci, obalska straža i druge hitne službe su na terenu i pretražuju vodu, pokušavajući da sakupe kovčege i posmrtne ostatke preminulih, javljaju agencije.
„Potraga za posmtnim ostacima nakon ove nesreće i dalje traje“, rekao je gradonačelnik gradića Kamolje na obali Ligurskog mora.
Italijanska novinska agencija Ansa objavila je da su stanovnici bili šokirani prizorom dok su kovčezi plutali morem nakon što se odronilo tlo na kojem je lokalno groblje.
Prema navodima lokalnih medija u more palo oko 200 kovčega i delova grobnica, a uzrok aktiviranja klizišta i dalje se ne zna, a gradonačelnik Kamolje veruje da se odron pokrenuo zbog obilnih kiša.
Novosadski kantautor i pesnik, poznat po izuzetnom smislu da stihom ispriča priču o Vasi Ladačkom, „devojci sa čardaš nogama", Boži zvanom Pub i drugim lokalnim herojima, Đorđe Balašević, preminuo je u 67. godini, javljaju mediji.
On je pre tri dana primljen na kliniku za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu gde se lečio od upale pluća.
Još uvek nije potvrđen uzrok smrti, ali je pevač navodno bio zaražen kovidom-19.
Novosadski mediji javljaju da će u ovom gradu biti proglašen dan žalosti zbog smrti jednog od njegovih najpoznatijih stanovnika.
Na društvenim mrežama su se od poznatog autora oprostili obožavaoci, kolege, pa i političari.
Novi, 46. poglavar Srpske pravoslavne crkve je dosadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, potvrđeno je na sajtu Crkve.
On je izabran na današnjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora, koje je prvi put biralo patrijarha u kripti Hrama Svetog Save.
Na mestu patrijarha nasledio je Irineja, koji je preminuo od korona virusa 20. novembra 2020. godine.
Ovo je veoma dobar izbor patrijarha, ocenjuje teolog Jovan Blagojević za BBC na srpskom, koji vladiku Porfirija i lično poznaje.
„On pripada toj mlađoj generaciji koja se bolje razume i u savremene tehnologije i načine komunikacije sa ljudima.
„To će biti prvi rezultat, možda, da će Crkva početi na razumljiviji način da komunicira sa javnošću", navodi Blagojević.
Za novoizabranog patrijarha SPC Blagojević kaže da je dosta preduzimljiv i očekuje da „da novi zamah mnogim dešavanjima".
„Neće se vezivati samo za izgradnju hramova, već na rad sa ljudima što očekujem da bude težište njegovog delovanja", dodaje teolog.
Osim mitropolita Porfirija, u najužem apostolskom žrebu bili su i episkop bački Irinej i episkop banjalučki Jefrem, preneo je RTS.
Ko je Porfirije?
Porfirije (svetovno Prvoslav Perić) rođen je u Bečeju, 22. jula 1961. godine.
Do izbora za patrijarha bio mitropolit je zagrebačko-ljubljanski.
Bio je i predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije (od 2008. do 2014. godine), telu koje treba da reguliše ponašanje emitera.
Osnovnu školu je završio u Čurugu, a gimnaziju u Novom Sadu.
Bogoslovski fakultet u Beogradu završio je 1986. godine, a godinu dana pre toga zamonašen je u manastiru Visoki Dečani.
Po završetku fakulteta otišao je na postdiplomske studije u Atinu gde je ostao do 1990. godine.
Po blagoslovu episkopa bačkog Irineja, 6. oktobra 1990, otišao je u manastir Kovilj.
Tamo je 21. novembra 1990. godine postavljen za igumana.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je 14. maja 1999. izabrao za vikarnog episkopa jegarskog pri Eparhiji bačkoj.
Odbranio je doktorsku disertaciju „Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta" na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini (2004).
Godinu dana, od 2010. do 2011. godine, bio je episkop vojni, a zatim koordinator za saradnju Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije, od tada se opremaju hramovi u kasarnama i održavaju liturgije.
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je na zasedanju 24. maja 2014. izabrao za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.
Odlikovan je ordenom Svetog Ignatija u Švedskoj februara 2016. godine.
U korektnim odnosima s Vučićem
Na izbor Porfirija nije presudno uticao politički faktor, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, uveren je teolog Blagojević.
„Ne bih mogao da kažem ništa osim toga da su (Porfirije i Vučić) u korektnim odnosima, a odnosi na tom nivou treba da budu korektni.
„Ne verujem da je on Vučićev izbor, kao što ne mislim da je predsednik mogao da ima presudnu ulogu ko god da je izabran".
To je više bila fama stvarana od nekih episkopata ili medija, dodaje.
„Smatram da je ovo poprilično samostalan izbor crkve, iako je bilo različitih lobiranja.
„Mislim da je Vučić mogao neke sebi bliže ličnosti da pokuša da progura na to mesto", ističe Blagojević.
AUTOR FOTOGRAFIJE,FONET/ARHIVA
Mostovi između Srba i Hrvata
U gotovo svim intervjuima vladika Porfirije je sa mesta mitropolita zagrebačko-ljubljanskog govorio o želji da „gradi mostove".
Odnose Srba i Hrvata stavio je jednom prilikom u kontekst Šopenhauerove priče o dva bodljikava praseta koja moraju biti dovoljno blizu da im bude toplo, ali istovremeno i dovoljno daleko da se međusobno ne izbodu, piše u kolumni Hrvoje Klasić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, za Net.hr.
Klasić je izbor Porfirija za patrijarha poredio sa izborom pape Franje na mesto poglavara Katoličke crkve.
Za čoveka kog naziva ličnim prijateljem, hrvatski istoričar piše da je „veliki čovek, intelektualac, humanista i vernik", koji je odnose gradio na hrišćanskim, a ne nacionalnim ili dnevnopolitičkim motivima.
„Neko ko je gradio mostove bez obzira na dubinu i širinu reke, ko je otvarao vrata svima, a ni pred kime podizao zidove, ko je vlastitim primerom dokazivao da za razgovor nikad nije prekasno, a da je za sukob uvek prerano.
„Neko ko bi s nove i još uticajnije pozicije nastavio razvijati dobrosusedske odnose dvaju naroda između kojih se već dugo ne vodi rat, ali među kojima nikako da zavlada mir", piše Klasić.
O angažmanu vladike Porfirija u Zagrebu sličnog je stava i teolog Jovan Blagojević.
„On je tamo uspeo da na jako dobar način predstavi Crkvu, jer je bio gostujući profesor na Katoličkom fakultetu Zagrebačkog univerziteta", kaže.
Ostvario je, dodaje, dobre kontakte sa vrhom Katoličke crkve, bio domaćin mnogih ekumenskih sastanaka za ujedinjenje hrišćana.
„Njegov naslednik u Zagrebu će imati mnogo lagodniju poziciju da nastavi ono što je vladika postavio", kaže Blagojević.
Moskva ili Carigrad?
U aktuelnom razilaženju Moskovske i Carigradske patrijaršije zbog Ukrajine, novi patrijarh SPC je verovatno bliži Rusima, ocenjuje teolog, iako se sam vladika nije mnogo o tome oglašavao.
„Mislim da je u trenutno zategnutim odnosima bliži Moskvi, jer je ona makar formalno, kanonski u pravu.
„Pretpostavljam da želi da vidi da se Carigrad i Moskva pomire i da se krene dalje", zaključuje Blagojević.
Iako je stala na stranu Moskve, SPC nije prekinula odnose sa Vaseljenskom patrijaršijom pod čijom upravom je i Sveta gora, na kojoj se nalazi njen najznačajniji manastir Hilandar.
Sukob je izbio kada je Carigrad priznao autokefalnost Kijevske patrijaršije, čemu se Moskva protivi.
SPC se pribojava i da bi Vaseljenska patrijaršija posle Kijeva mogla da dodeli autokefalnost drugim crkvama koje je zatraže - poput Crnogorske ili Makedonske pravoslavne crkve.
Da ulje kanabisa ne treba ozakoniti odlučila je pre pet godina Radna grupa Ministarstva zdravlja za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe.
Ipak, prema procenama, hiljade pacijenata u Srbiji koristi ovu biljku u lečenju, i zbog toga se neki od njih nađu na udaru zakona pod optužbama za „prodaju opojnih droga".
Jedan od njih je i Miloš Matejić iz Smedereva, otac petoro dece. Radnik, nikada osuđivan.
„Probao sam da spasim sebe, da bih sebi produžio život i to zbog moje dece, a ne da zaradim. Ali je to teško objasniti na sudu", rekao je Matejić za BBC.
Krajem 2020, Matejić je prvostepeno osuđen na tri godine zatvora za proizvodnju i stavljanje u promet opojne droge pošto mu je policija krajem 2018. godine na tavanu i u podrumu kuće pronašla jedanaest tek počupanih biljaka kanabisa.
On ih je, kaže, uzgajao da bi rešio problem sa jetrom.
Njegova žalba na presudu je odbačena i dobio je poziv da se 20. januara 2021. javi na izdržavanje kazne kazne u Zabeli.
„Znam da ne mogu da budem slobodan jer jeste bilo biljaka za koje sam znao da su protivzakonite. Kaznite me, ali ne kao kriminalca, jer to nisam", kaže Matejić.
Predlog odbrane da se zatvorska kazna preinači na godinu dana nije usvojena, ali je Matejić ličnom molbom predsedniku suda uspeo da odloži izvršenje kazne do 15. aprila, kako bi se pobrinuo za porodicu koju ostavlja da živi u teškim uslovima.
„Ostavljam porodicu skoro bez ičega, a mene neće biti tri godine. To me najviše boli i ubija psihički", kaže Matejić.
U Srbiji su do danas sve inicijative za izmenu zakona i legalizaciju marihuane u medicinske svrhe bile bezuspešne, dok sve više zemalja u svetu, Evropi i regionu lečenje kanabisom uvode u legalne tokove.
U međuvremenu u Srbiji, posedovanje ili uzgajanje kanabisa radi lečenja je krivično delo, što dodatno otežava položaj pacijenata i njihovih porodica, dok država izostaje iz igre za deo kolača na vrtoglavo rastućem tržištu legalne marihuane i industrijske konoplje.
„Moja jedina namera je bila da ostanem zdrav"
Miloš Matejić je uzgajao kanabis iza kuće zbog lečenja jetre i druge zdravstvene probleme, ali je uhapšen i osuđen na tri godine zatvora
Matejić već desetak godina ima povišene transaminaze u krvi - što ukazuje na moguće oštećenje ili neku bolest jetre.
Išao je kod lekara, uzimao terapije, ali nije bilo poboljšanja.
U njegovoj porodici je više članova umrlo od karcinoma, a Milošev otac je preminuo od raka jetre.
Od depresije i anksioznosti Miloš pati od sredine osnovne škole, kada je, kako objašnjava, spasao ocu život posle pokušaja samoubistva.
Psihičko i fizičko stanje su mu se popravili kada je probao ulje kanabisa koje je dobio od poznanika obolelog od raka, tvrdi Matejić.
Tada je i počeo da istražuje kako mu ova biljka može pomoći u lečenju.
„Rešio sam da i ja produžim sebi život. Imam petoro dece, potreban sam im normalan, svestan i zdrav pre svega", kaže 37-godišnji Matejić za BBC.
Dodaje da za biljku kanabisa mnogi znaju, ali se ne usuđuju da je koriste.
„Dok ne bude kasno, dok ih doktori ne otpuste iz bolnice da umru, pa se tada hvataju i ulja i svega", kaže on.
Za kupovinu na crnom tržištu nije imao novca ni kontakta, pa je od samonikle biljke koju je pronašao izdvojio seme i posadio ga iza kuće.
Pre nego što je stigao i da osuši i proba uzgoj - policija je upala u kuću.
Pored Miloša Matejića, početkom ove godine je na tri i po godine zatvora osuđen i Dragoljub Mrđić iz Beograda.
On kaže da je u kućnim uslovima gajio nekoliko biljaka kanabisa zbog lečenja epilepsije
Dragoljub Mrđić, 58, boluje od epilepsije, a zbog gajenja kanabisa za lečenje osuđen je na tri i po godine zatvora
„Pre uzimanja kanabisa sam imao česte i ozbiljne napade, bio sam zaista bolestan čovek", kaže Mrđić, koji je u invalidskoj penziji tridesetak godina.
Prvo je pušio, a potom prešao na ulje, zbog čega su mu, tvrdi, epileptični napadi gotovo iščezli.
Sve do hapšenja početkom 2017. godine.
„Moja jedina namera je bila da ostanem zdrav, kao i da lečim brata i ženu", kaže Mrđić.
Njegov brat blizanac boluje od teške epilepsije, a supruga od bipolarne depresije i oblika šizofrenije.
I Matejić i Mrđić žalili su se Apelacionom sudu sa nadom da će presude biti odbačene ili kazne umanjene s obzirom na njihove životne okolnosti i motivaciju da uzgajaju marihuanu.
Kanabis kao lek
Potpis ispod fotografije,
Kanabis ima dugu istoriju upotrebe u lekovita svojstva, verovatno hiljadama godina unazad
Da se konoplja koristila na našim prostorima kao lek otkrivaju stare srpske i jugoslovenske farmakopeje s početka 20. veka.
Farmakopeja je zvanični spisak uputstava za apotekare pri pravljenju, ispitivanju i skladištenju lekova i lekovitih sredstava, koje izdaje vlada ili nadležni organi.
Nauka se poslednjih decenija okreće ispitivanju lekovitih svojstava kanabis sative, ali ova biljka ima dugu istoriju upotrebe, verovatno hiljadama godina unazad.
Neurolog dr Milan Savić, zagovornik legalizacije u medicinske svrhe, predlagao je da se kanabis uvede kao simptomatska terapija za pacijente obolele od malignih i neuroloških bolesti, jer je „efikasnije i ima manje neželjenih efekata".
Bivša ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović iz Socijalističke partije Srbije, izjavila je 2014. da legalizacija marihuane u medicinske svrhe ne znači legalizaciju droge.„Svaka supstanca može biti i lek i otrov. Stručnjaci na osnovu vrlo preciznih metoda utvrđuju šta je lek, koja je to doza koja se može dati pacijentu, kome se sme dati".
Sličan stav zadržala je i 2019, kada se iščekivao odgovor skupštine na predlog zakona o legalizaciji, rekavši da „primena kanabisa u trajanju od 90 dana može pomoći kod određenih formi multiple skleroze, glaukoma, a može biti i određena podrška osobama koje boluju od onkoloških bolesti, a imaju veliku mučninu posle primene citostatskih lekova."
Član Predsedništva Srpske napredne stranke SNS Vladimir Đukanović tada je izjavio ako medicinska struka kaže da je to korisno, zdravo i da bi moglo da utiče na lečenje karcinoma, da se u određenom segmentu to ulje legalizuje i dopusti.
Potpredsednica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta je rekla da je stav njene stranke da je za sve što je u medicinske svrhe i čime se zaista pomaže ljudima u ozdravljenju, ali da to mora biti pod strogom kontrolom da ne bi došlo do zloupotreba.
Bivša poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić je rekla da je svakako za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe i da bi trebalo otvoriti i dijalog o razlozima zašto neke države potpuno legalizuju. „Posao zakonodavca je da, pre svega, vodi računa o zdravlju ljudi. Ako je ljudima za medicinske svrhe potreban, onda je naša dužnost da kažemo 'da'."
„Uz ekspertize s dobrim analizama uz pomoć stručnjaka, naravno da smo „za" da kanabis bude korišćen u medicinske svrhe" - izjavio je tada Nikola Stavrov iz LDP-a.
Hapšenje zbog lečenja kanabisom - posledice po zdravlje i celu porodicu
AUTOR FOTOGRAFIJE,GETTY IMAGES
Potpis ispod fotografije,
Sukob sa zakonom nosi niz problema kojima su bolesni ljudi izloženi, počev od trenutka hapšenja
Matejić je prilikom hapšenja u porodičnom domu izbrojao oko 15 policajaca, zbog čega se osećao „kao ratni zločinac".
„Uhapsili su mene i suprugu. Mi smo ispričali sve kako jeste, pa sam ja otišao u istražni pritvor, a suprugu, koja je teški srčani bolesnik, su pustili, 'zbog dece'", objašnjava.
Po pravilu se u ovim situacijama optuženima određuje kraći - ili duži pritvor od više meseci, pa čak i godinu dana.
Upravo toliko je na zahtev tužilaštva u pritvoru provela Nataša Brašić, aktivistkinja za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe.
Ona je, posle smrti majke od kancera, u bašti iza kuće posadila oko 500 biljaka marihuane sa namerom da ih, kako kaže, „poklanja bolesnim ljudima koji nemaju novca da nabave ulje".
Prvostepeno je osuđena na četiri i po godine zatvora, a u pritvoru je provela gotovo godinu dana.
Posle prigovora advokata Apelacionom sudu da je pritvor efektivno postao kazna, puštena je kući sa nanogicom - da priprema odbranu i žalbu sa slobode.
Oni koji imaju posao, obično ga izgube, kao što je i Matejić odmah dobio otkaz u smederevskoj Železari.
Dok je bio u pritvoru, porodica je u kući ostala bez struje zbog neplaćenih računa.
„Sad radim od jutra do sutra, da mogu da smestim porodicu u neki stančić sa kirijom od 50 evra koju će posle moja bolesna žena moći da plaća, jer nemam novca da platim dug za struju", kaže Miloš dok se dan odlaska u zatvor približava.
Iz pritvora je pušten posle dva meseca, tokom kojih je imao dva srčana napada, a rezultati krvi ukazuju na to da je srčani mišić oštećen.
„Prestao sam da se lečim kanabisom jer se nisam usuđivao niti sam finansijski bio u mogućnosti", kaže Matejić.
Posle suđenja je dobio i povišen pritisak i šećer.
Zdravstveno stanje mu je sada, uz lekove, uglavnom stabilno, ali živi pod stresom i brigom za decu, kaže.
„Ne ostavljam im neke uslove. Mislim da će me to najviše oboriti psihički i da to neću dobro da podnesem", zaključuje Matejić.
Pogledajte i kako izgleda berba industrijske konoplje u Srbiji
Potpis ispod videa,
Uzgoj konoplje u Srbiji: Od tabua do nade
Problemi u vođenju krivičnog postupka i veštačenju
Advokatica Dragana Vukićević Adžić branila je Dragoljuba Mrđića, neko vreme Miloša Matejića i druge uhapšene pod optužbama za proizvodnju i prodaju droge.
Zaprećena kazna za ovo krivično delo je od tri do 12 godina zatvora.
Njeni klijenti su bili teško bolesni ljudi, koji tvrde su od kanabisa nameravali da naprave ulje, koje bi koristili za lečenje sebe ili člana porodice.
„Naše zakonodavstvo i krivični zakonik apsolutno ne pravi razliku, tako da su ovi ljudi procesuirani poput prodavaca opojnih droga", kaže Adžić za BBC.
Matejić tvrdi da je kod njega prilikom pretresa pronađen i nađen i recept za pravljenje ulja, ali je optužen za proizvodnju i stavljanje u promet, a ne za uzgoj ili ličnu upotrebu - za šta su zakonom predviđene niže kazne.
Za razliku od slika prilikom upada policije u stanove ili laboratorije narko-dilera, kod Matejića nije bilo specijalnih lampi, ventilatora, paketa droge, oružja i novca.
Tek počupane stabljike kanabisa koje je uzgajao u nekontrolisanim uslovima nisu bile osušene, niti je od njih odvojen cvet, te se ne može izvući zaključak da je počeo sa procesom proizvodnje, napisao je u žalbi njegov advokat.
Zaplenjena je i manja količina osušenog kanabisa, za koju je se u žalbi navodi da potiče od samonikle biljke koju je ranije našao.
U novčaniku je imao 20 dinara, kaže on.
„Plata je trebalo da bude za koji dan. Našli su biljke u celosti i recept za ulje, a inspektori nisu hteli da ga uzmu kao dokazni materijal", objašnjava Matejić.
Žalbe Matejićevog advokata odbijene su kao neosnovane.
To što je naveo da je kanabis uzgajao zarad lečenja i zdravlja je „bez značaja", piše u obrazloženju suda.
U slučajevima poput Matejićevog i Mrđićevog, sud se obično drži stava da od trenutka kada se biljka iseče to postaje proizvodnja, a dok god je u saksiji, to je uzgoj, kaže Adžić.
Međutim, proizvodnja u zakonu nije tako definisana, ističe Adžić i ocenjuje da je pravo „rastegljivo" i da sudije imaju prostora za manevar i da odluče da li je u pitanju delo uzgoja ili proizvodnje i prodaje.
Sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu Svetlana Aleksić u pisanom odgovoru za BBC navodi da sud odlučuje da li se okrivljeni bavio uzgojem ili proizvodnjom i stavljanjem u promet psihoaktivne konoplje na osnovu dokaza koji su izvedeni na glavnom pretresu, u svakom konkretnom slučaju.
Sudija Aleksić nije pojasnila koji to dokazi u sudskoj praksi najčešće ukazuju da je reč o proizvodnji i preradi, a ne o nešto lakšem delu uzgoja.
Potpis ispod fotografije,
Advokatica Dragana Adžić kaže da je zakon u Srbiji takav da ne pravi razliku između dilera narkoticima i ljudi koji koriste kanabis za lečenje ili za ličnu upotrebu
Sledeći problem je „nepoznavanje materije" svih učesnika u istražnom i sudskom postupku zbog čega dolazi do raznih nepravilnosti i propusta, kaže Adžić.
Ona objašnjava da o elementarnim činjenicama u vezi sa kanabisom nisu uvek dovoljno edukovani pre svega veštaci, ali i ostali učesnici u procesu.
Posledica je da se pri veštačenju ne odvajaju uvek referentni delovi biljke, odnosno oni koji sadrže veći udeo od zakonom dozvoljenih 0,3 posto THC-a, a koji se nalazi u cvetu.
U nekim slučajevima se, kaže Adžić, meri i težina stabljike i lišća koji ne sadrže THC iznad dozvoljene granice.
Kako se težina zaplenjene droge uzima kao okolnost koja ukazuje na nameru za prodaju, time se dodatno otežava položaj obolelih koji su već u teškoj situaciji.
Procenat THC-a u zaplenjenoj supstanci uvek određuje MUP, odnosno Nacionalni kriminalističko-tehnički centar (NKTC) koji je deo Uprave kriminalističke policije pri Direkciji policije, kaže sudija Aleksić.
Advokatica Adžić u tome vidi problem.
„Jedna od najvećih anomalija u krivičnom postupku je da postotak THC-a utvrđuje sam podnosilac krivične prijave - a to je MUP, umesto da to radi bilo koja druga referentna laboratorija ustanove koja nije policija", ističe ona.
Dodaje i da se dešava se da predmet krivičnog dela bude nedostupan sudu.
Kada je na prvom pretresu u slučaju Mrđića, odbrana zahtevala da sud od policije traži da zaplenjena marihuana dostavi sudu na uvid, policija do kraja trogodišnjeg procesa nije odgovorila na naredbu suda.
„Gde je droga? Nju prema zakonu o krivičnom postupku moraju da čuvaju do pravnosnažnosti presude. Na poziv suda, moraju da je donesu", kaže Adžić.
Ona zaključuje da „ne možemo da krivimo sudije, jer su oni poslednja karika", već da je sam zakon je loš - i da treba da napravi razliku između trgovaca drogom i onih koji kanabis koriste u lečenju.
Život u strahu od zatvora i bolesti
Potpis ispod fotografije,
Ana je uprkos terapiji lekovima imala desetine napada dnevno, a od kada koristi kanabis oni su gotovo iščezli
Onima koji kanabis koriste kao lek, sama činjenica da je zabranjen njima „izaziva izuzetan stres i strah, a to je okidač za napredovanje bolesti", kaže za BBC Miloš Simić iz udruženja IRKA.
Ova organizacija se zalaže za promenu zakonske regulative zarad legalizacije upotrebe kanabisa u medicinske svrhe.
Ana Seke, 45, boluje od epilepsije više od dve decenije. Lekari su joj prepisivali različite lekove, ali je uprkos tome imala i po 40 do 60 napada dnevno.
Njena majka Jelena, koja je se isprva protivila kanabisu smatrajući da je to droga, kaže da je njena ćerka godinama bila „kao zombi".
„Kad me pita 'kad će mama da mi dođe'... nije znala gde je", za BBC kaže Jelena, sada zagovornica legalizacije kanabisa u medicinske svrhe.
Ana kaže da je epilepsija, zbog koje je u invalidskoj penziji, gospodarila njenim životom, sve dok nije počela da koristi kanabis.
Tada su, tvrdi, napadi su polako počeli da se proređuju i nestaju. Lekove iz apoteke zamenila je prirodnim, ali u Srbiji ilegalnim lekom.
„Svaki put kada uzimam sebi lek, ja strahujem. Jer ako završim u policiji, ja ću ostati bez leka, a onda ću se vratiti u ono stanje u kojem sam bila", kaže Ana za BBC.
U tom slučaju, kaže ona, biće opet teret i sebi, ali i državi koja će morati da brine o njoj ukoliko završi u zatvoru.
„Hrabri" presedan i oslobađajuća presuda
Potpis ispod fotografije,
Jedna od retkih, ako ne i jedina oslobađajuća presuda za optužbu proizvodnje i prodaje marihuane
Stanković, neosuđivan, mlad porodični čovek iz sela Batulovac kod Vlasotinca, uhapšen je 2015. sa nešto manje od 50 grama kanabisa i osuđen na tri godine zatvora.
Njegovog supruzi Dragani je prethodne godine dijagnostifikovana multipla skleroza, zbog čega je hteo da napravi ulje.
Zbog jakih tegoba koje je na početku imala - vrtoglavice, glavobolje, ukočenosti - završila je u bolnici, ali se nije osećala bolje.
Nije mogla da hoda i da vratila se kući u još gorem stanju.
„Tada sam rekla da neću moći da nastavim da živim, da mi je ova terapija još više ubija", kaže Dragana za BBC.
Saznavši da kanabis pomaže u lečenju bolesti ili simptoma, nabavili su malu količinu marihuane i sami napravili ulje.
„Suprug mi je dao malo ulja jedva veličine zrna pirinča. Posle 10-15 minuta sam ustala kao da mi nije ništa, prosto neverovatno", tvrdi Dragana.
Međutim, Danijel je nešto kasnije uhapšen kupujući marihuanu koju su, kako kaže, nameravali da upotrebe za pravljenje ulja kod kuće.
Najpre mu određena kazna od tri godine i dva meseca zatvora, ali ga je Viši sud u Leskovcu oslobodio optužbe da je proizvodio i stavljao u promet opojnu drogu.
Žalba tužilaštva je pred Apelacionim sudom u Nišu odbačena nakon što je Dragana dala na uvid opsežnu medicinske dokumentaciju kao i svedočenja drugih članova udruženja IRKA koji boluju od različitih bolesti i takođe se leče kanabisom.
Sudije bi u sličnim slučajevima mogle da se ugledaju na ovu presudu, smatraju aktivisti za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe.
Prethodnu godinu je obeležio i slučaj „Jovanjica", poljoprivredno dobro gde je prema saopštenju MUP-a krajem 2019. otkrivena laboratorija za proizvodnju kanabisa i zaplenjeno oko 4,5 tona marihuane - 649,4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljika u sirovom stanju ukupne težine 3.954 kilograma.
Kasnije se u detaljima optužnice navodi da se vlasniku imanja vlasnik „Jovanjice" Predrag Koluvija sudi za 1,6 tona marihuane, a ovaj slučaj se trenutno vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu protiv više osumnjičenih.
Koliko ljudi koristi kanabis
Oko pola miliona ljudi ili 7,7 odsto odraslih je barem jednom tokom života koristilo kanabis, a to je ujedno i najčešće korišćena ilegalna droga među tom populacijom u Srbiji, pokazalo je Istraživanje o životnim stilovima 2014.
Oko 297.000 ljudi ili 4,1 odsto odrasle populacije konzumiralo je kanabis u Srbiji prema državnim podacima iz 2006. obuhvaćenih u 'World Drug Report 2011'izveštaju UN Kancelarije za borbu protiv droge.
Više od četiri hiljade ljudi se radi informacija i saveta oko lečenja različitih bolesti ili simptoma u proteklih nekoliko godina obratilo samo udruženju IRKA, ali je tačan broj onih koji koriste kanabis u lečenju u Srbiji nepoznat.
Lekalizacija Srbije, udruženje koje je 2015. okupilo više hiljada članova i podnelo zahtev za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe, iznelo je procenu da u Srbiji oko 60.000 ljudi koristi THC ulje pri lečenju.
Situacija u regionu i svetu
Evropske zemlje su do sada pokazale najprogresivniji pristup upotrebi kanabisa u medicinske svrhe. Trenutno je upotreba marihuane i njenih aktivnih jedinjenja - THC i CBD - u različitim oblicima u medicinske svrhe legalna u 22 evropske zemlje, uključujući i Hrvatsku i Severnu Makedoniju.
U Sjedinjenim Državama, njih 35 dozvoljava upotrebu kanabisa u medicinske svrhe, dok je u 16 federalnih država dekriminalizovana, a u njih 16 legalizovana upotreba u nemedicinske, odnosno rekreativne svrhe.
U Severnoj Makedoniji je uzgoj kanabisa u medicinske svrhe legalan od 2016. godine - kada su u parlamentu usvojeni amandmani na postojeći Zakon o kontroli opojnih droga i psihoaktivnih supstanci.
Od tada do sredine 2019. je izdato ukupno 27 licenci za uzgoj marihuane u medicinske svrhe, rekli su u Ministarstvu zdravlja Severne Makedonije za BBC na srpskom.
U Hrvatskoj, od 2015. može da se koristi indijska konoplja u medicinske svrhe prema pravilniku Ministarstva zdravlja, kojim se dopušta njena upotreba za obolele od multiple skleroze, karcinoma, epilepsije i side.
Time je stvoren pravni okvir za uvoz lekova na bazi indijske konoplje u Hrvatsku, a pravilnikom je propisano da se lekovi koji sadrže tetrahidrokanabinol (THC), donabinol i nabilon mogu izdavati samo u apotekama na lekarski recept.
Hrvatska je 2019. donela odluku da dozvoli gajenje i proizvodnju kanabisa u medicinske svrhe isključivo farmaceutskim kompanijama i apotekama koje već imaju dozvolu za proizvodnju lekova.
Pacijenti i aktivisti „za zakonsku regulativu i kontrolu kvaliteta"
Potpis ispod fotografije,
Miloš Simić iz udruženja IRKA kaže da se više hiljada ljudi u Srbiji već leči kanabisom kupujući ga uglavnom na crnom tržištu
Ljudima poput Dragoljuba Mrđića, Miloša Matejića, Ane Seke i brojnih bolesnih članovima udruženja IRKA i drugih koji se leče kanabisom, legalizacija bi skinula ogroman teret sa leđa.
„O sebi, bratu i ženi mogu brinuti samo ako sam zdrav", kaže Mrđić.
„Ako nemam pravo da se lečim, ja nisam slobodan čovek."
Trenutno, pacijenti ne znaju šta kupuju na crnom tržištu ili rizikuju život spravljajući sami ulje, pri čemu može doći do eksplozija i ugrožavanja života, ističu članovi udruženja IRKA.
Miloš Simić kaže da se ta grupa zalaže da se za medicinsku upotrebu kanabisa propiše zakonska regulativa za uzgoj, da se izdaju posebne dozvole za preradu i proizvodnju ulja i da se strogo kontroliše kvalitet.
„Mi konstantno svakog dana finansiramo mafiju, umesto da te pare idu u džepove poljoprivrednika, privrede, da popune budžet države i lokalnih zajednica, da ne šaljemo SMS za lečenje bolesnih.
„Najobičnija humanost nam nalaže da ljudima omogućimo lek koji im pomaže", kaže Simić.
Za Anu Seke, kanabis „znači život" i mogućnost da posle dvadeset godina samostalno funkcioniše.
„Želimo da možemo da živimo normalno i da se ne plašimo za svoj život", poručuje ona.
