Praistorija i nauka: Naši preci su imali seks sa neandertalcima - naučnici znaju detalje

 

Pogledi su im se sreli preko grubog planinskog pejzaža praistorijske Rumunije.

On je bio neandertalac i go golcijat, ako se ne računa krzneni plašt.

Imao je dobro držanje i bledu kožu, možda malko crvenu od sunčanice.

Oko jednog od debelih mišićavih bicepsa nosio je ogrlicu od orlovih kandži.

Ona je bila rani savremeni čovek, odevena u kaput od životinjske kože sa kragnom od vučjeg krzna.

Imala je tamnu kožu, duge noge i kosa joj je bila u pletenicama.

On je pročistio grlo, odmerio je od glave do pete i - i apsurdno visokim, nazalnim tonom - izgovorio najbolju rečenicu za muvanje koju je znao.

Ona ga je bledo pogledala.

Srećom po njega, nisu govorili istim jezikom. Nasmejali su se od nelagode i možemo da pretpostavimo šta se desilo posle toga.

Naravno, moglo je da bude mnogo manje nalik uzavreloj sceni iz ljubića.

Možda je žena bila neandertalac, a muškarac je pripadao našoj vrsti.

Možda je njihov odnos bio neobavezan i pragmatičan, zato što u ono vreme nije bilo previše ljudi.

Sugerisano je čak i da ovakva smuvavanja nisu bila na uzajamno dobrovoljnoj bazi.

Iako nikad nećemo saznati šta se zapravo dešavalo tokom ovih susreta - ili njima sličnim - ono u šta možemo da budemo sigurni jeste da se takav par jeste smuvao.

Oko 37.000-42.000 godina kasnije, u februaru 2002. godine, dva istraživača došla su do izuzetnog otkrića u podzemnom pećinskom sistemu jugo-zapadnih Karpata, blizu rumunskog grada Anina.

Čak ni stići tamo nije bio lak zadatak.

Prvo su morali da koračaju podzemnom rekom koja je sezala sve do njihovog grla nekih 200 metara.

Potom je usledilo ronjenje 30 metara kroz podzemni prolaz, nakon čega je išao uspon od 300 metara do „mišje rupe" - otvora kroz koji su ušli u prethodno nepoznatu odaju.

Unutar Pestera cu Oase iliti „Pećine sa kostima" pronašli su hiljade kostiju sisara.

Tokom njene duge istorije, smatra se da su je nastanjivali samo mužjaci pećinskog medveda - izumrli rođaci mrkog medveda - kojima uglavnom pripadaju.

Na njihovoj površini ležala je jedna ljudska vilična kost, za koju je datiranje metodom radioaktivnog ugljenika pokazalo da pripada jednom od najstarijih poznatih ranih savremenih ljudi u Evropi.Smatra se da su ostaci stigli u pećinu prirodnim putem i da su ostali tamo netaknuti od tada.

U ono vreme, naučnici su primetili da je, iako je vilična kost nepogrešivo savremena po izgledu, sadržala i neke neobične neandertalske crte.

Godinama kasnije, taj utisak je potvrđen.

Kad su naučnici analizirali DNK izvučen iz ovog nalazišta iz 2015. godine, otkrili su da je jedinka bio muškarac i da je najverovatnije bio 6-9 odsto neandertalac.

To je najveća koncentracija ikad pronađena u ranom savremenom čoveku i oko tri puta veća od one pronađene u današnjim Evropljanima i Azijcima, čiji je genetski sastav otprilike 1-3 odsto neandertalski.

Zato što je genom sadržao velike segmente neprekinutih neandertalskih sekvenci, autori su izračunali da je vlasnik vilice najverovatnije imao neandertalskog pretka svega četiri do šest generacija ranije - što je ekvivalent pra-pra-praroditelja, pra-pra-praroditelja ili pra-pra-pra-praroditelja.

Ustanovili su da je ta veza verovatno nastala manje od 200 godina pre vremena u kom je on živeo.

Pored vilične kosti, tim je u Pećini sa kostima pronašao fragmente lobanje još jedne jedinke, koji je posedovao sličnu mešavinu svojstava.

Naučnici još nisu uspeli da izvuku DNK iz tih ostataka, ali kao i kod vilične kosti, smatra se da su možda pripadali nekom ko je imao skorije neandertalsko poreklo.

Od tada, dokazi o tome da seksualni odnos između ranih savremenih ljudi i neandertalaca nije bio redak slučaj samo su se gomilali.

Skriveni u genomima današnjih populacija nalaze se znaci da se to desilo u mnogo pojedinačnih slučajeva i na široj geografskoj oblasti.

Do današnjeg dana postoje ljudi koji nose genetski materijal najmanje dve različite populacije neandertalaca, za koje jedna analiza govori da su se ukrstili sa ljudima više puta i u Evropi i u Aziji.

Štaviše, neandertalska DNK može se naći u svakom ko je živ danas, među kojima su i ljudi afričkog porekla, za čije se pretke smatra da nisu direktno dolazili u kontakt s ovom grupom.

A transfer se dešavao i obrnutim smerom.

Naučnici su 2016. godine otkrili da neandertalci iz Altajskih planina u Sibiru dele 1-7 odsto svoje genetike sa precima savremenih ljudi, koji su živeli otprilike pre 100.000 godina.

Ključno, iako možete da pomislite da su golicavi detalji tih drevnih veza izgubljeni u praistoriji, i danas imamo nagoveštaje kako su oni mogli da izgledaju.

Tu je sve što ste ikada želeli da znate o ovoj golicavoj epizodi u ljudskoj istoriji